Ljubav na prvom mestu!

Autor: Aleksandra Maksimović vft,

Bowen terapeut, refleksolog i terapeut energetske medicine

“Kad proširujemo opseg svog mišljenja i verovanja  Ljubav slobodno struji.

Kada smo ograničeni Ljubav ne struji.”

Lujza Hej

Two juvenile girls stare at sunsetU eri kada tehnoliogija sve više napreduje i pronalazi mašine koje mogu otkriti vaše raspoloženje i konstatovati bolesti usled loših emocija, ostaje da se zapitamo da li smo i sami postali mašine. Da li smo svesni svog identiteta ili živimo po šablonu koji je neko davno iskreirao u svoju korist a mi nikako da se trgnemo i to promenimo. Na žalost u uslovima ubrzanog života,nalazimo se pod kolektivnim stresom koji nam onemogućava da napravimo sopstvene izbore i prepoznamo svoje potrebe. Obično svoje želje mešamo sa željama ili prohtevima svoje okoline; šefa, muža ili dece, pa često u takvom haosu izgubimo konce nad sopstvenim životom. Dolazimo u situaciju da kažemo sebi: ali, zar nisam sve učinila da ti bude dobro a opet ne valja. Izgleda da je u tome odgovor na sva pitanja!!!

Moramo uspostaviti kontakt sa svojim unutrašnjim bićem jer je to mudrost i istina koja zna najbolje odgovore za nas. Nije naravno lako slušati sebe kada nam porodica i prijatelji govore sta treba učiniti a u nama su svi odgovori na sva pitanja. To znači da treba da poverujemo sebi, da poverujemo životu i da ga doživimo kao prijateljsko mesto. Ljubav prema sebi podstiče nas da se iz položaja žrtve premestimo u položaj pobednika. Ako izaberemo život u prošlosti,preživljavanje starih negativnih misli, situacija i dogadjaja ostaćemo zaglavljeni u prošlosti. Donesemo li svesnu odluku da nećemo biti žrtva prošlosti i posvetimo li se stvaranju novog života za sebe, naše unutrašnje biće ce nas podržati da stičemo nova, srećnija iskustva. Svojim modelom mišljenja i osećanja pridonosimo stvaranju svih uslova života, i dobrih i loših. Naše misli stvaraju osećanja a mi živimo u skladu sa tim osećanjima i uverenjima. Zamislite koliko bi nam život bio lep ako bismo u sebi gajili samo lepe i pozitivne misli!

auras interactionLjubavi bi bilo na svakom koraku i ne bismo znali za mržnju, zavist, ljubomoru ali avaj! U nedostatku sopstvene ljubavi skloni smo da druge odmah kritikujemo, procenjujemo a u sirenju loših vesti pravi smo rekorderi! To ne ističem da bismo okrivili sebe kada stvari u zivotu loše krenu, nego da bismo shvatili da postoji razlika izmedju odgovornosti i okrivljavanja sebe ili drugih. Okrivljavanje drugih je rasipanje snage! A priznajmo da nam je lakše okriviti roditelje za svoje neuspehe ili poslodavce ukoliko krene po zlu. Gde smo tu mi? Koliko smo spremni da se zagledamo u svoju unutrašnjost i pogledamo kakvi su zaista naši kapaciteti. Da li sam spremna da donesem odluku u pravom času? Ili je neodlučnost ta koja se provlači kroz moj život od detinjstva jer je stalno neko drugi odlučivao umesto mene. Ako svoju decu od starta ne naučimo da koriste sopstvene kapacitete i ne bodrimo ih, ne mozemo očekivati zdravu naciju. Pozitivan govor kreira sadašnjost, a na takvim temeljima gradimo budućnost.

Učimo decu da se pozitivno izražavaju, dozvolimo im da se izraze! Dozvolimo im i pokažimo da emocije treba osloboditi i da nije strašno kad si tužan i drugi te vide, da i decači plaču,da je normalno da se stidiš ako su patike pocepane. Budi svoj!!! Kad potisnemo emocije duboko u sebi, one ce izaći negde na telu. Nije čudo što u pubertetu izlaze bubuljice. Hormoni divljaju, nisu u ravnoteži, misli su nam pobrkane, emocije ugušene i telo trpi. Prvo ce se manifestovati na koži sav taj nervno-hormonalni poremećaj i baš tada treba da pokažemo veliko strpljenje i svoju decu podržimo u njihovim emocijama. Imajmo na umu da je okrivljavanje rasipanje snage! Takodje ako igramo ulogu žrtve, imajmo u vidu da vlastitu snagu koristimo da budemo bespomoćni. Moramo biti potpuno svesni svog identiteta u svakom trenutku, svesno stajati iza svojih izbora. To će nam odrediti budućnost jer ćemo u svakom trenutku biti svesni sebe, svojih potreba i želja,a to će nam ujedno kreirati zdravu i srećnu budućnost. Ništa nije prepušteno inerciji, već je upravo onako kako želimo.

Ne plašimo se doneti odluke koje nisu uobičajene,koje ce nas na prvi pogled svrstati u koš neobičnih , od sredine neprepoznatih ljudi. Moramo verovati sebi, poštovati svoje odluke i sredina ce krenuti za nama.

I podsećam, ljubav je nešto što možemo izabrati, jednako kao sto biramo ljutnju, mržnju il tugu. Mi uvek biramo! Hajde da onda odmah započnemo biranje ljubavi! To je najmoćnija snaga isceljenja.

Preuzeto iz časopisa “Roditelj i dete”

 

 

Share This: